Priprema plantaže zavisi od odabranog načina gajenja. Ono što je isto za svaki od njih je to da parcela mora biti poravnata, bez korova i šiblja i sa dovoljnim nagibom koji omogućava oticanje viška vode.
U slučaju gajenja u zemljištu, obavezno je uraditi analizu zemljišta i vode, radi sagledavanja mogućnosti i davanja preporuke.
Priprema
Borovnica uspeva na prirodno rastresitim i ocednim zemljištima sa pH vrednosti od 4,5 do 5,5. Nadmorska visina nije bitna ako se borovnici omoguće slični uslovi kao u prirodnom okruženju. Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da se borovnica u Holandiji gaji na parcelama sa -5 ili -7 m NV. Koji su to uslovi? Zemljište treba da pripada kategoriji praškastih ilovača, znači sa što većim procentom peska i praha a što manjim procentom gline, dobro obezbeđena humusom i hemijske reakcije od oko 4,8 pH. Mala odstupanja se mogu regulisati popravljanjem fizičko-hemijskih osobina, dok se u slučaju parcele koja ne zadovoljava fizičko-hemijske zahteve borovnica može gajiti u saksijama i vrećama ili bankovima sa supstratom. U krajnjem slučaju, bira se druga parcela. Ono što je bitno, jeste želja i odlučnost u nameri bavljenja ovim nadasve interesantnim i isplativim poslom. Odomaćen način u Srbiji su vreće od 50 litara u kojima se borovnica može gajiti desetak godina. Koristi se kiseli treset/supstrat krupnoće od 20 do 40 mm i krupniji, čiji utrošak može dostići i do 200 l po dužnom metru po holandskom metodu gde se čist sipa u leje na zemlju preko kojih se mašinom prave bankovi. Kod zemljišta sa niskom pH vrednošću, niskim sadržajem nitrata, bakra i visokom količinom organske materije primenjuje se upotreba mikoriznih gljiva koje formiraju simbiotička udruženja sa korenom borovnice. Simbiozom se povećava koren, pojačava ishrana i ojačava biljka, što rezultira većim i sočnijim plodovima. Inokulacija i kasnija prihrana borovnice mikoriznim gljivama povećava količinu hranljivih materija u zemljištu i učinkovitost đubrenja, poboljšava korišćenje vode i štiti biljku borovnice od otrovnih elemenata.
Dostava
Sadnica borovnice namenjena za plantažno gajenje na većim površinama se isporučuje u saksijama od 2, 3 i 5 litara. Sadnice se ređaju položeno u boks palete u koje staje od 90 do 220 saksija, u zavisnosti od veličine saksije i habitusa biljaka.
Drvene boks palete su neophodne za transport i one su predmet fakturisanja kupcu. U jedan standardan šleper stane 52 boks palete sa maksimalno 11000 biljaka. Zbog toga, krajnji korisnik mora da planira prilaz ovakvog vozila, mesto isporuke sa tvrdom podlogom i viljuškar za istovar paleta.
Transport olistalih sadnica, ili čak sadnica sa plodom je vrlo osetljiv jer se takve sadnice u zatvorenom prostoru mogu oštetiti međusobnim trenjem ili čak razboleti usled visoke vlage i slabog provetravanja. Zbog toga ne preporučujemo zasnivanje profesionalnih zasada do jeseni osim u slučaju kratkog i lakog transporta. Manje količine se mogu transportovati bez paleta ređanjem na pod vozila ili u kartonskim kutijama. U tom slučaju, krajnji korisnik treba da obezbedi radnu snagu za ručni istovar saksija sa sadnicama. Savet svima u lancu isporuke je da pažljivo rukuju pakovanjem da bi se na taj način sprečio lom grana borovnice. Moguće je i lično preuzimanje sadnog materijala na lokaciji našeg rasadnika. Sadnice namenjene hobi uzgajivačima se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama i na zahtev kupaca direktno od nas. One su izvađene iz saksije a koren je ustrečovan plastičnom folijom da bi zadržao vlagu što duže.
Sadnja
Sadnja sadnica borovnice se može vršiti bilo kada, pa čak i u sred leta. Ono što je bitno u tom slučaju je da sadno mesto bude već pripremljeno, zaliveno i da je sistem za zalivanje spreman i isproban. Sadnicu treba u što kraćem roku osloboditi pakovanja, izvaditi iz saksije (koja nije biorazgradiva), posaditi duboko onoliko koliko je i bila u saksiji a zatim zagrnuti zemljom okolo i dobro sabiti.
Sadnice se mogu saditi u svako doba u toku jeseni, zime i ranog proleća ako zemlja nije smrzla ili ako nije suviše natopljena vodom od kiša. Sadnja po zamrznutom terenu nije moguća, dok se po blatu pravi više štete po parcelu i buduću funkcionalnost plantaže.
Smatra se da u jesen/zimu, pa i u rano proleće ima dovoljno atmosferske vlage. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, zbog klimatskih promena, padavine izostaju ili ih nema u dovoljnoj količini pa se pre sadnje preporučuje postavljanje i isprobavanje sistema za navodnjavanje. U pripremljene jamiće, unosi se od 5 do 30 litara supstrata, promeša sa oko 50 grama Agroblen đubriva, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta, napravi se prostor za sadnicu rukom i u takvu jamicu položi koren biljke sa supstratom. Radi lakšeg ukorenjavanja i boljeg rasta biljaka, pre spuštanja u jamicu, donji deo korena se prstima jedne ruke rastrese kako bi se uklonio višak supstrata. Sadnica borovnice se zatim drži jednom rukom u uspravnom položaju i na željenu dubinu, dok se drugom nanosi okolna zemlja i supstrat i sabija jako da se ostvari što bolji kontakt korena sa zemljom. Borovnica je samooplodna biljka, samim tim nije joj potreban oprašivač, tj. druga sorta sa koje bi insekti prenosili polen. Međutim, istraživanja naučnika sa Kalifornijskog Univerziteta pokazuju da je bolje imati nekoliko sorti na plantaži iz dva razloga. Prvo, ranije sorte privlače insekte kao što su pčele i bumbari u vreme punog cveta dominantne sorte - insekti će “znati” gde je dobra i jaka paša i posećivaće biljke borovnice u većem broju. Drugo, biljka se brani od samooplodnje time što njen sopstveni polen sporije klija kroz žig tučka nego polen druge sorte. Kada u zasadu imamo vise sorti, oplodnja je brža i time se izbegava opasnost od opadanja cvetova usled kasnog mraza. Što je bolja oplodnja, dakle što više insekata posećuje plantažu, u jednoj cvasti će biti više oplođenih cvetova a samim tim i više plodova. Što više polenovih zrna proklija kroz žig tučka i ostvari semeni zametak u plodniku, biće više semenki u plodu i samim tim, plod će biti krupniji. Naposletku, što veći broj i krupnoća plodova po jedinici površine, veći je i prinos borovnice.
Održavanje
Pravi posao oko borovnice počinje po zasnivanju zasada. Sadnja biljaka je samo “upis na fakultet”; predstoje ispiti koje treba položiti.
Održavanje zasada borovnice se može podvesti u nekoliko grupa:
- Navodnjavanje
- Prihrana
- Zaštita od biljnih bolesti i patogena
- Zaštita od korova
Navodnjavanje - obavezno je i bez dobre vode i dovoljnih količina vode neće biti uspeha u proizvodnji. Zato je bitno da se na vreme utvrdi izdašnost i kvalitet vode, jer posle sadnje nema vremena za ispravke. Prihrana - za postizanje visokih prinosa i dobrog kvaliteta ploda, potrebno je obavljati prihranu borovnice tokom cele sezone. Na tržištu postoje razna đubriva namenjena upravo borovnici. Zaštita od biljnih bolesti i patogena – gajenje borovnice i njena zaštita su slabo istraživani u Srbiji jer do skoro nije bila široko rasprostranjena biljna vrsta. Naša iskustva govore da se borovnica mora štititi od insekata i bolesti u nekoliko faza, prevenitivno i kurativno. Zaštita od korova – je deo održavanja koje najviše muči proizvođače borovnice. Semena nekih korovskih biljaka i rizomi pojednih mogu više godina da budu uspavani i da se pokrenu kada im uslovi to omoguće bez obzira na prethodno prskanje parcele totalnim herbicidima. Vetar takođe prenosi semena korova sa ruderalnih staništa na parcelu, supstrat, bankove, pored saksija itd. Pravovremene aktivnosti na plevljenju i košenju kao i na hemijskim tretmanima štede vreme i novac, jer korov koji preraste i obraste prostor oko sadnica zahteva mnogo više radne snage i sredstava za uklanjanje. Između biljaka u redu i po obodu bankova se korov može pleviti ručno, kositi trimerom ili tretirati nekim, za to dozvoljenim preparatima kao što je Basta. Prostor između redova se može kositi, frezirati, podrivati, u zavisnosti od ukusa odgajivača. Košenje je na kraju krajeva lep odmor od standardnih poslova i prilika za pregledanje biljaka i uslova u voćnjaku.
Rezidba
Orezivanje borovnice je najznačajniji aspekt u gajenju borovnice. Preporučuje se jednom godišnje za dugotrajnu stabilnost prinosa jer povremeno stvara nejednaku ravnotežu između veoma starih i mladih grana. Orezivanjem se formira biljka, planira rod i krupnoća plodova.
Žbunovi sa najvišim prinosom sadrže oko 15-20% mladih grana (prečnika <2.5cm), 15-20% starih grana (prečnika >3.5 cm) i 50-70% srednje starih grana. Najproduktivnije grane su u osnovi široke između 2.5-3.5 cm, starosti 4-6 godina, ali neke mlađe grane su potrebne radi obnavljanja kao i nekoliko starijih grana zbog podrške.
Tokom svake sezone mirovanja najveće grane treba ukloniti sve do njihove osnove kako bi što više svetla stiglo do sredine žbuna. Prilikom donošenja odluke koju granu treba ukloniti, potrebno je uzeti u obzir i razmotriti ukupno stanje žbuna. Najpre treba ukloniti slabe ili obolele grane zajedno sa onim koje se slabo šire ili su mehanički oštećene. Mnogi uzgajivači u najhladnijim regionima čekaju do kasne zime kako bi uklonili grane koje su otećene usled ekstremne hladnoće. Rezovi bi trebalo biti što bliže glavnoj grani, tako da se ne ostave kratki panjevi. Letnja rezidba se obavlja odmah po završetku branja. Uklanjaju se sve izrođene grančice a novi letorasti sa jednim vrhom se skraćuju da bi formirali više vrhova i ojačali donji deo stabla koji nosi taj rod. Posle ove rezidbe, obavezno je tretirati biljke fungicidom. Zimska rezidba se obavlja u kasnu zimu ili u rano proleće uklanjanjem sitnih, nepravilnih grana, skraćivanjem visokih i formiranjem peharaste forme. Mi sa zadovoljstvom primamo posete u Superioru i u vreme rezidbe borovnice i pokazujemo kako se pravilno izvodi.
Berba
Ono što svaki voćar željno očekuje je berba plodova. Na nadmorskoj visini od oko 100 metara, sorta Duke u Srbiji stiže u drugoj dekadi juna i može da se bere sve do polovine jula. Najveća cena se postiže početkom juna i zato se pripremite za tu nišu koja još uvek čeka srpske proizvođače.
Borovnica se bere višefazno, s tim da prva berba nosi oko 20% prinosa, druga oko 60% i treća opet oko 20%. Ako vremenski uslovi to omoguće, dakle ako je toplo u toku sazrevanja plodova, sorta Duke može da se bere i početkom juna meseca. Ponekad skoro svi plodovi sazru odjednom tako da je moguće obaviti jednu veliku berbu posle koje se cela plantaža prođe još jednom kako bi se pokupili oni plodovi koji tada nisu bili zreli.
Beru se samo plodovi prečnika iznad 12 mm a najkvalitetniji su oni od 26-22 mm. Ručno se bere s obe ruke i to samo zreli, krupni plodovi koji nisu oštećeni za prvu klasu, a oni sitniji i oštećeni za industrijsku preradu, sokove i džemove. Najbolje je brati u ranim jutarnjim časovima kao i uveče da bi se svi - i plodovi i ljudstvo, zaštitili od jakog sunca. Plodove ne treba dugo šetati po prstima i šakama da se ne bi skidao pepeljak koji daje karakterističnu boju ploda. Takođe, sa njima treba postupati pažljivo jer svako sipanje i presipavanje sa visine, dovodi do oštećenja ploda a samim tim i do smanjenja otkupne cene. Plodovi se sipaju u gajbice koje primaju od 3 do 6 kilograma. Čuvaju se na hladnom mestu do predaje ili dalje realizacije. Za duže čuvanje se predlaže hladnjača u kojoj je temperatura +4°C. Borovnica se može brati i mašinski. Na srpskom tržištu domaći (Kokan) i strani (Oxbo) kombajni beru uglavnom sve zrele plodove, ali upadne poneki zeleni. Ovakvi plodovi posle branja idu na selektor kako bi se kupcu isporučio traženi kvalitet. Važno je znati da se problem nalaženja radne snage – berača, povećava iz godine u godinu. U prvim godinama posle sadnje, kada su žbunovi mali i na njima ima malo plodova, učinak jednog radnika na dan je oko 20 kilograma. Kada borovnice porastu i kada na žbunu može da se ubere 2 do 3 kilograma, učinak je duplo veći. Moguće je obrati i oko 50 kilograma na dan po beraču, za šta je potrebna blagovremena priprema i obučavanje ljudi.
Skladištenje
Nakon berbe borovnice sledi hlađenje i to na +4°C u roku od 4 sata po berbi. Tako ohlađeni plodovi borovnice zadržavaju svoju čvrstinu a životni vek im se produži i do 10 puta u odnosu na neohlađene bobice koje usled metabolizma ubrzanog visokom temperaturom omekšavaju i propadaju. Gajbice sa voćem je poželjno naslagati tako da bi vazduh, po mogućstvu klimatizovan, neometano strujao i hladio plodove.
Nakon što se bobice ohlade, preporučuje se da se drže na temperaturi od 0-1°C i 85-95% relativne vlažnosti vazduha. Pod ovim uslovima borovnice mogu održati prihvatljivo stanje 2-3 nedelje. Kritična temperatura za zaleđivanje borovnica je -1.3°C.
Efekti temperature skladišta (masa i čvrstina plodova) razlikuju se među sortama borovnice.