Tehnologija sadnje borovnice u saksije ili u vreće od agrotekstila je još uvek u fazi testiranja u Srbiji zbog klimatskih uslova koje se razlikuju od regije do regije. Ovaj način sadnje omogućava bolju kontrolu nad biljkom, lakšu zaštitu od štetočina i lako premeštanje u slučaju potrebe. Bitno je znati da se sa ovim načinom sadnje bolje koristi površina – na 1ha staje od 4000 do 5000 sadnica.

Nedostatak ovakvog gajenja borovnice je taj što kroz par godina biljka brzo dostiže svoj maksimum i saksija postaje „mala“. Takođe, ovakva plantaža zahteva poseban sistem za navodnjavanje koji je osetljiviji na „tvrdu“ vodu.

Kod ovakvog načina sadnje borovnice treba koristiti velike saksije, min 45 l, sa drenažnim rupicama, zatim specijalne „ready to use“ supstrate za borovnice i potrebno je naneti mulč – drveni „keks“ od četinara, kako bi se sačuvala vlaga i sprečio rast korova. Najbolje je koristiti koru i lomljeno stablo četinara, granulacije od 40 – 70 mm.

Prilikom presađivanja potreban je dobar kontakt između korena i zemlje, te treba blago protresti izvađenu sadnicu iz saksije kako bi se odstranio višak substrata sa korena, a zatim zasaditi plitko, do mesta gde su bile u saksijama.

Tehnologija sadnje direktno u zemlju se preporučuje ili koristi u slučaju kada je zemlja „obradiva“, nije glinovita ili previše peskovita. Obično su to parcele sa blagim nagibom, gde je pH oko 4,5 idealnih fizičko – hemijskih osobina.

Mana ovog načina sadnje je teško suzbijanje korova i otežana borba protiv štetočina.

Sadnja borovnice direktno u zemlju obavlja se uz prethodno dobro obrađenu i pripremljenu zemlju. U ovom sistemu sadnje treba kao i u bankovima formirati rupe koje se pune supstratima za borovnicu. Rastojanje između redova je 2,5-3 m, u redu od 80 cm – 1,5 m, a tačnije se određuje u zavisnosti od sorte i načina buduće berbe.

Zasađene sadnice borovnice se pri dnu pokriju slojem mulch-a (od kore i stabla četinara) u debljini od 4-7 cm kako bi se sačuvala vlaga i sprečio rast korova.
Vetar može da utiče na prijem mladih sadnica borovnice dok se ne ukorene. Česti vetrovi iz istog pravca ljuljaju sadnice i sprečavaju razvoj korenov.

Sadnja borovnice u bankove za sada je najčešći način sadnje u Srbiji, daje dosta prednosti i ekonomski je rentabilan. Koristi se u slučajevima gde zemljište nema idealne fizičko-hemijske osobine ili je podložno zabaravanju. U bankovima se formiraju rupe koje se pune supstratom namenjenim za borovnice. Ovim načinom sadnje se obezbeđuje dobra drenaža i izdizanjem sadnice i korena.

Otežavajuća okolnost je što bankove formiraju specijalne mašine. Prethodno treba dobro pripremiti zemljište, usitniti zemlju podrivanjem, oranjem, tanjiranjem i sl.

Rupe koje se formiraju treba da budu široke, zapremine oko 20 l. Razmak između biljaka je od 80 cm – 1,5 m, kao i pri sadnji direktno u zemlji, distanca između redova je od 2,7 do 3 m.

Prilikom presađivanja potreban je dobar kontakt između korena i zemlje. Izvađenu sadnicu iz saksije i njen koren sa supstratom treba blago rastresti zbog boljeg prijema i boljeg kontakta korena i zemlje. Sadi se plitko, do mesta gde su bile u saksijama.