Chandler je kasna sorta borovnice. Sezona zrenja mu može potrajati i od 4 do 6 nedelja, te je preporučljivo ručno brati plodove veličine trešanja i odličnog ukusa. Najkrupnija je borovnica na svetu, mase od 2.0 – 4.5 g. Žbun je snažan, ne širi se i ne bokori previše, ali zato može da dostigne visinu od 1,5 do 2 m. Podnosi zime do -26°C, ali ipak je malo osetljiviji nego druge sorte tako da ga u hladnijim oblastima treba posaditi na sunčano mesto i koristiti nešto od zimske zaštite. Kao i svim drugim borovnicama i Chandler-u je potrebno dobro odvodnjavanje, kiselo zemljište i adekvatna vlaga.

Najrasprostranjenija srednje rana sorta borovnice na svetu je Bluecrop. Proizvodi visoke prinose srednje veličine ploda, čvrste i ukusne, donekle kisele. Bluecrop je odličan za čuvanje, zamrzavanje i sveže jelo. Prilično je rodan i daje od 4,5 do 9 kg ploda po biljci svakoga jula. Berbe mogu da potraju i više nedelja, a vrše se ručno ili mehanički. Ima veoma dobru otpornost na bolesti, otporan je na zime do -25°C i retko kada mu zasmetaju kasni mrazevi. Plodovi formiraju grozdove srednje veličine i koristi sveži ili za industriju. Kao i sve druge sorte borovnice Bluecrop je samooplodiv, ali će dati veće prinose ako se oprašuje sa Jersey ili Earlyblue.

Hannah‘s Choice sazreva približno u isto vreme kao i Duke i obično dostigne 50% zrelosti oko 2 dana ranije od Duke-a. Njene bobice su srednje do velike krupnoće, od 1,4 do 2,3 g, što je krupnije od većine komercijalnih ranih i srednje ranih sorti. Plod ima visok sadržaj šećera, blago-kiselkast je i sa specifičnim blagim ukusom koji podseća na breskve. Plodovi su svetlo-plave boje, odlične čvrstoće i formiraju se u grozdovima sa ujednačenim zrenjem. Čvrstina njenog ploda je približno 10% veća u odnosu na Duke, te se mogu brati i mehanički. Prinos je umeren i nešto manji od Duke-a, od 3,5 do 6 kg po biljci. Biljke su uspravne i žbunaste, ružičastog cveta i listovima sa talasastim krajevima.

Uslovi za sadnju - Biljka kamčatske borovnice je otporna na temperature i do -47°C, te se može gajiti na skoro svim terenima u Srbiji. Dobro uspeva na lakim, rastresitim zemljištima, a na zemljištima koja dugo zadržavaju vodu propada. Vrlo je tolerantna na pH i uspeva na zemljištima sa dijapazonom pH od 5 do 7. Nepripremljena svojim prirodnim staništem na visoke letnje temperature, u našim uslovima je nepohodno obezbediti vodu za zalivanje i orošavanje veštačkom kišom. Sadnja - Preporučuje se sadnja kasno u jesen ili rano u proleće dvogodišnjih ili trogodišnjih sadnica sa dobro razvijena tri do četiri izdanka i dobro razvijenim korenovim sistemom. Priprema zemljišta obuhvata sve operacije usitnjavanja zemljišta od koga se formiraju bankovi. Način gajenja je sličan plantažnom gajenju borovnice – bankovi su međusobno udaljeni 2.7 – 3 m, a grmovi na njima od 1 do 1.5 m. Haskap nije samooplodna voćna vrsta te zajedno treba saditi barem dve različite sorte, a u boljem slučaju i tri do četiri koje cvetaju u isto vreme. Na plantaži jedan hektar pokrije 2.000 do 3.000 sadnica, a na okućnicama se može uzgajati kao živa ograda. Nezavisno od načina gajenja, osnovno đubrenje se redukuje u odnosu na sve druge žbunaste biljke kako ne bi oštetio koren Haskapa i izazvao sušenje biljke posle sadnje. Gajenje - Neophodno je sprovoditi navodnjavanje, kako bi se postigao dobar rast i razvoj biljke. U prvim godinama najveći problem predstavljaju korovi koje je potrebno mehanički odstranjivati, a nakon nekog vremena međuredni prostor se može zatraviti i kositi. U toku leta, visoke temperature i suv vazduh mogu izavati sušenje i opadanje listova, ali se biljka primirena preko leta, ponovo vraća u život nakon zime. Cveta krajem aprila/početkom maja, mada u slučaju hladnih leta i toplih jeseni, može da cveta u jesen i donese nekoliko plodova pre zime. Cvet nije osetljiv na slabije mrazeve – otvara se i pri temperaturi od 0°C, a otvoren može da podnese i do -10°C. Haskap je otporan na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Redovnim orezivanjem posle plodonošenja, može da poživi i 20 do 30 godina. Letnjom rezidbom se uklanjaju lastari i proređuje žbun kako bi se olakšalo branje a biljka dobila više svetlosti i vazduha. Prihranjuje se kroz sistem za navodnjavanje zbog osetljivosti na veće količine đubriva. Plantažno gajenje Haskapa je u usponu u Poljskoj, odakle i dolaze sva ova iskustva. Berba i skladištenje - Plod haskapa je bobica duguljastog oblika, plavo-ljubičaste boje, mase od 1 do 2 g. Odlikuje se slatko-kiselkastim ukusom, visokim sadržajem izuzetno visoke količine vitamina A, C i E, kalcijuma, kalijuma i antioksidativnim delovanjem. Plodovi su vrlo mekani i ne mogu se duže čuvati, ali su pogodni za izradu džemova, osvežavajućih pića i kao dodaci u sladolede i jogurte. Posebnu vrstu delikatesa prestavlja dehidrirani, sušeni plod haskapa kao idealan način čuvanja ploda i njegove realizacije na tržištu.

Aronija pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloidae. Pored crne, A. melanocarpa, postoje i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje nisu značajne za praksu. Gaji se kao voćka ili ukrasna biljka na svim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda u vodom natopljene jame, gde je posle sadnje potrebno ponovno zalivanje, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom. Priprema parcele se sastoji od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500 – 600 kg/ha, ili 50 – 60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stajnjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu. Tokom vegetacije površinu treba đubriti sa NPK 8:16 :24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnјe. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda. Idealna je za organsku i bio-ekološku proizvodnju jer zbog svoje prirodne otpornosti na bolesti i štetočine nema potrebe za prskanjima. Takođe ne usvaja teške metale i otrovne gasove a može se gajiti na pepelištima, jalovištima, zasutim smetlištima i zabarenim terenima. Najbolje ipak uspeva na prirodno plodnim i osunčanim parcelama. Sadnja i održavanje aronije - Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od kvaliteta sadnica, đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova. Najbolje sadnice dobijaju se iz kulture tkiva pri čemu se dobijaju klonovi sa izvanredno razvijenim korenovim sistemom i potpunom ujednačenošću što utiče na lako primanje, brz porast i razviće. Na većim površinama aroniju treba saditi bez naslona u redove sa rastojanjem od 3 x 1,5 m. Redovi, idelano orijentisani u pravcu sever-jug, obeleže se kanapom, a na svakih 1,5 m označi se mesto za sadnju pobadanjem šipki. Ako je zemljište dobro usitnjeno i vlažno sadnja se brzo odvija. Jame duboke oko 20 cm i prečnika 30 cm, mogu se kopati i motikom. Posle sadnje zemlju navučenu na korenov sistem treba nagaziti, ali pažljivo, kako bi se izbeglo oštećenje bočnih grana koje se javljaju iz korenovog vrata, izdanaka od kojih počinje formiranje žbuna. Žbun može imati i do 30 izdanaka, dostiže visinu do 2,5 i prečnik 3 m. Maksimalni razvoj i pun prinos dostiže tek u desetoj godini života, kada se može dobiti 5-10 kg ploda po biljci. Za 9 godina na plodnom zemljištu biljka aronije može da razvije korenov sistem sa žilama dugim preko 700 metara, od čega je oko 90% tanje od 1mm. Koren se prostire na površini koju projektuje kruna na dubini do 1.5 m što aroniji pomaže da usvoji velike količine vode i hrane. Optimalna vlažnost zemljišta za visoke prinose je oko 75% poljskog vodnog kapaciteta, tj. toliko pora u zemljištu treba da bude ispunjeno vodom a ostatak vazduhom. Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova i navodnjavanju. Međuredna rastojanja se mogu koristiti za gajenje povrća, sve dok biljke aronije ne odrastu. Ukoliko se želi „organska proizvodnja“ nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu koja sprečava rast korova. Berba aronije - Aronija sporo raste. Aronija porodi u drugoj ili trećoj godini života, u zavisnosti od bujnosti same biljke i potom rađa svake godine. Dobrom negom joj se ubrzava inače spor rast i omogućava rodnost i u drugoj godini, tj. odmah posle sadnje, dok navodnjavanje osigurava dobru rodnost i kvalitet. Cveta u aprilu a počinje da zri u avgustu i traje oko mesec dana. Zreli plodovi ne trunu, ne crvljaju se i teško opadaju a mnogi se osuše i ostaju dugo na biljci, ako je leto umereno toplo, preko cele jeseni i zime. Dešava se da u proleće počne listanje, a na granama još uvek ima prošlogodišnjih, suvih bobica. Hranljiva i lekovita vrednost - Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadrže od 25-30% suve materije, najviše saharida, šećera od 6,2 – 10,8%, celuloze 3,0 – 3, 1%, pektina 0,63 – 0,75%, organskih kiselina od 0,7 – 1,3% i antocijana (600 – 2300 mg%). U njma je prava riznica (1,55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe, kalcijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vitamini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije, najvažnije su bojene materije, antocijani. Na 100 g svežih plodova može se naći i do 1480 mg antocijana i 664 mg proantocianidina. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj način biljka štiti sadržaj, meso i seme ploda, od štetnog dejstva UV zračenja. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. Na drugom mestu po bogatstvu antocijanima nalaze se zreli plodovi crne maline sa oko 320 mg, zatim ih kod crne ribizle ima oko 250 i kupine 205 mg na 100 g ploda. Ovakvim sastavom, a zajedno sa fitoncidima - jedinjenjima koje aronije stvara da bi se sačuvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, aronija predstavlja hranu i lek koji jača imuni sistem, usporava procese starenja, ima antiseptičko dejstvo, i sa antioksidantima (sadrži 16100 ORAC jedinica) umanjuje rizik od dobijanja i potencijalno pomaže u lečenju hroničnih bolesti kao što su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronična zapaljenja, gastro probleme uključujući i čir, zapaljenja oka (uveitis), bolesti urinarnog trakta. U ishrani i medicini aronija se uglavnom koristi kao hladno ceđeni voćni sok pasterizovan na 85-95°C (92°C ) u trajanju od 15 minuta. Ima rok trajanja do dve godine. Od kilograma svežih neoštećenih plodova dobija se 500-600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje. Ovakav sok se koristi razređen u vodi, čaju ili drugim voćnim sokovima od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka sadržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg, a energetska vrednost je max 63 kcal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, dok je za zadovoljenje dnevnih potreba čoveka za P vitaminom dovoljno pojesti 30 svežih bobica. One se mogu držati u samouslugama u plitkim gajbicama ili plastičnim kutijama 15 – 20 dana posle berbe. Čuvanje plodova u hladnjačama obavlja se na režimu od +2°C, kao i za jabuke, u tankom sloju. Takođe se od aronije mogu praviti džem, slatko, žele, voćni jogurt, kompot, kokteli sokova sa jabukom, narandžom i drugim voćem, vino i rakija.

Uslovi za sadnju - Kupina se lako gaji na terenima sa prohladnim i vlažnim letom, a blagim zimama jer mladi izdanci smrzavaju pri temperaturama od -10 do -17°C. Najbolje rezultate daje na dobro dreniranoj peskovitoj ilovači pH vrednosti od 6,0 do 6,5, dok se sadnja u zemljišta sa slabom drenažom izbegava jer koren kupine ne podnosi veliku vlažnost. Samoj biljci smetaju topli vetrovi koji smanjuju vlažnost vazduha i utiču na pojavu sunčevih ožegotina na plodovima i listovima. Sadnja - Početkom oktobra obavi se jesenje đubrenje sa 800-1000 kg/ha kompleksnim mineralnim đubrivom u odnosu NPK 10:12:26 ili 15:15:15, nakon čega se zemljište uzore na standardnu dubinu, usitni i pripremi za sadnju. Optimalni razmak između sadnica u redu i između redova zavisi od izabranog tipa i sorte kupine, načinu gajenja i vrsti mehanizacije. Za nesmetan prolaz traktora kroz zasad preporučuje se razmak između redova od oko 2,5 m, a u redu između biljaka za Loch Ness 60-120 cm. Nezahtevna tehnika sađenja kupine podrazumeva sadnju u ravno zemljište bez bankova gde je dovoljno na mestima obeleženim za sadnju ašovom iskopati jame, koliko da se pravilno rasporede žile izdanaka, obavi sađenje na istu dubinu na kojoj su bili u rasadniku posle kojeg se vlažna zemlja nabaca i ovlaš nagazi. Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vršeno đubrenje, onda se preko nagažene zemlje stavi 3-4 kg dobro zgorelog stajnjaka a preko njega tanak sloj zemlje, pa se opet nagazi da bi se što bolje slegla i zaliven sa 2-3 l vode. Gajenje - Početkom marta kupina se đubri KAN-om u količini 400-500 kg/ha, a ako zemljište nije jako vlažno onda ga treba plitko usitniti kao i još nekoliko puta do kraja avgusta kada se dopusti slobodni razvoj korova. U slučaju suše, kupine se moraju redovno zalivati jer u suprotnom plod postaje sitan i gubi tržišnu vrednost. Za optimalan razvoj i rast, kupini je potrebna potpora koja uglavnom podrazumeva dve žice na visini od 80 i 200 cm između stubova visokih oko 2,5 m. Prve godine nakon sadnje obavlja se međuredna obrada zemljišta u vidu tanjiranja i kultiviranja kako bi se kupinjak oslobodio korova, a mogu se koristiti i odgovarajući herbicidi. U kasnijim godinama gajenja međuredni prostor može da se kosi a deo do biljaka prska herbicidima. Orezivanje je veoma važna operacija u kupinjaku. Bez obzira dali je kupina posađena u jesen ili u proleće, orezivanje posle sadnje se vrši samo s proleća pre kretanja vegetacije. Ono se obavlja tako što se izdanci skrate na 20-30 cm iznad zemlje - što deblji izdanak, to veća visina reza. U toku prvog dela vegetacije iz korenovih pupoljaka zasađene kupine razviće se 2-4 izdanaka, tako da će sredinom leta u žbunovima biti izdanci dvojake starosti. Radi pravilnog razvoja žbunova preporučuje se da se sredinom avgusta saseku do osnove prošlogodišnji stari izdanci, kako bi ovogodišnji imali više prostora i svetlosti za rastenje. Tokom kasne zime ili u rano proleće se obavlja zimska rezidba kada se seku stari izrođeni letorasti i to do zemlje, a jednogodišnji izdanci se krate na visinu od 2 do 2,2 m. Bočne grančice na njima se skraćuju na dužinu od 30-40 cm. To doprinosi lakšoj berbi, a plod je krupniji. Berba, skladištenje - Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se osigurali maksimalni prinosi svaki drugi dan ili češće ukoliko su temperature visoke, i to ujutro nakon što se rosa povuče i pre nego što postane jako toplo. Kupine se skladište u klimatizovane hladnjače prvo na temperaturi od +2°C, a zatim se hlade približno do temperature 0°C. Palete s gajbicama omotaju se u plastiku i ostave u hladnoj komori na temperaturi od -1°C do 0°C pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90-95% i uz slab protok vazduha kako bi se smanjio stepen dehidratacije.

Ova krupnoplodna višnja manje bujnosti rano zri početkom juna - 7-8 dana pre klasične sorte Oblačinka. Od nje se takođe razlikuje i po većoj masi plodova od oko 5 g (kod Oblačinke je 3 g), kojih po kilogramu ima 200 komada. Kao stona sorta po ukusu se približava Mareli, ali za razliku od nje, npr. sorte Meteor, Klon Ivo 45 ima izvanrednu rodnost (u drugoj godini i po 16 kg po biljci) usled koje se grane pod teretom povijaju na ½ metra od zemlje i čine ručno branje lakšim. 2-3 ploda visi na kratkoj dršci prosečne dužine 27.5 mm i sa njom se zajedno bere, pakuje u gajbice od po 6 kg i čuva u hladnjačama ukoliko je planiran transport. Otporna je na kasne prolećne mrazeve - ne izmrzava u cvetanju i sadrži u plodu u proseku 14.4% suve materije (za razliku od Oblačinske gde je 13.8%). Randman je 91.2% (kod Oblačinke je 90%), što znači da na koštice otpada 8.8%% Osobina velike rodnosti se zasniva na samooplodnji po čemu se takođe razlikuje od mnogih sorti marele koje dobro rađaju uz prisustvo specifičnih oprašivača. Prvu godinu višnja Klon Ivo 45 živi u rasadniku u saksijama od 1.5 l supstrata, a zatim se sadi u bilo koje doba godine, čak i u leto ako je zemljište obrađeno i pođubreno. Da bi se lako primila i bez stresa nastavila da raste, biljka se iz saksije spušta u blatom zalivene jame i zagrne. Ima vrlo malo izdanaka iz korena, što olakšava gajenje. Klon Ivo 45 se sadi na razmaku od 3-3.5 m između redova i 2 m u redu, poput žive ograde i sistemom rezidbe formira žbun koji daje visoke prinose tokom čitavog života od 25-30 godina.

Američka ili pitoma brusnica je polegli zimzeleni žbun. Listovi su joj kožasti, celog oboda, naizmenično raspoređeni na grančicama koje su u osnovi odrvenele. Preko leta lišće brusnice je tamno zeleno i sjajno a zimi, tokom perioda mirovanja, lišće gubi hlorofil i postaje crveno. Cvetovi, svetloružičaste boje sa sraslim kruničnim listićima, stoje u uspravnom položaju oborenih glava, tako da je ona samooplodna do delimično samooplodna vrsta. Plodovi su okrugle, crvene bobice sa ostatkom čašice na vrhu, jako kiselog ukusa koji podseća na ukus kisele jabuke. Uslovi za sadnju i sadnja - Da bi se obezbedio normalan rast i razvoj brusnice pH vrednost zemljišta trebalo bi da iznosi od 4,2 do 5,2 sa ocednom i rastresitom strukturom. Tamo gde je pH veći od 5,2 potrebno je da se u jame doda kiseli supstrat. Zbog plitkog korenovog sistema neophodno je često zalivanje. Održavanje niske pH vrednosti zemljišta postiže se prihranjivanjem biljaka amonijum sulfatom. Sadnice brusnice sade se u prethodno pođubrene jame dubine 20-30 cm. Razmak sadnje između redova je 2,5 m, a u redu 1-1,5 m. Potreban broj sadnica za jedan hektar je od 2.666 do 4.000. Budući da američka brusnica formira stolone i širi se horizontalno po zemlji pokrivajući tlo, poželjno je da se ugrade graničnici kako se ne bi širila i kako bi ostavila prostor za nesmetani prohod mehanizacije i osoblja, tj. kako bi rasla u lejama. Gajenje - U toku prve godine neophodno je održavati zemljište vlažnim i ne dozvoliti korenu da bude suv. Korov se suzbija okopavanjem, plevljenjem i malčiranjem. Nakon sadnje potrebno je da se zemljište prekrije tankim slojem peska, kako bi se stoloni lakše ožiljavali. Ovakvi oživljeni stoloni, tzv. živići, formiraće lastare koji će cvetati i donositi plodove. Da bi se ostvario brz rast mladih, jednogodišnjih izdanaka, koriste se azotna đubriva. U drugoj i trećoj godini lastari bi trebalo da rastu uspravno, te se preporučuje prestanak korišćenja ovog đubriva i početak unošenja kompleksnih đubriva sa većim procentom fosfora i kalijuma. Da bi se brusnica održala u dobrom stanju, tokom godina joj se orezuju dugi lastari, ali nikako rodne grane. Posle 2-3 godine brusnica svakako pokrije površinu tako da nema potrebe za okopavanjem. Štetočine i bolesti - Najveću opasnost predstavlja gljiva Phytophtora koja izaziva truljenje korena. Svetlocrvene mrlje na listovima su znak da je nastupila pegavost lista (red leaf spot), a što se tiče štetočina, brusnicu napada voćni crv. Berba i skladištenje - Plodovi se beru pre prvih jesenjih mrazeva. Potpuno zreli bordo plodovi brusnice sa braon semenom mogu sačuvati svežinu duže od drugog bobičastog voća, a u dobro zatvorenoj posudi zadržava svež ukus i posle dva meseca čuvanja u frižideru. Lekovita svojstva - Brusnica je izvor mnogih hranljivih, lekovitih i zaštitnih sastojaka koji se koriste i u proizvodnji lekova. Bogat je izvor flavonoida (antocijanina), flavonola i proantocijanida. Pored toga sadrži visok nivo C vitamina, provitamina A (kao beta karotin), B vitamina (B1, B2, B3), kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, arbutina i vlakana. Plod ove lekovite biljke ima jako antioksidantsko, a najverovatnije i antikancerogeno dejstvo. Naučna ispitivanja su pokazala da je sok od brusnice efikasan lek protiv bakterije Escherichia coli i da za 20% umanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja bakterije. Pored toga dobra je u borbi protiv bakterije Helicobacter pylory i gljivice Candida. Čaj od brusnice koristi se u prevenciji i lečenju svih vrsta bakterija urinarnog trakta. Ova biljka je dobar laksativ, normalizuje rad digestivnog trakta, dobro se pokazala u preventivi i lečenju artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) kože, očiju, protiv gljivica, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta, poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa itd. Uopšte biljka brusnica je dobar prirodni antibiotik.

Malina polka, poznata i kao polana, lako se gaji i ne zahteva velika ulaganja. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalazi put do potrošača. Krajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. Kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na proleće ponovo nikle nove. Malini Polki prija plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo (optimalna pH vrednost je 5,5-6,5) s najmanje 3% humusa, 4 mg fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 mg kalijuma na 100 g vazdušno suve zemlje. Veliki je ljubitelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja. Sadi se u jesen ili na proleće, gde je jesenja sadnja preporučena jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke, a rizični paradajz, krompir, paprika i jagoda zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum. Stajnjak je obavezan čak i ako humusa ima dovoljno- po hektaru se rastvori oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravnja, jer neravnine otežavaju sađenje a i da bi se omogućilo košenje izdanaka na odgovarajuću, istu visinu. Pripremljene sadnice sade se centimeter dublje nego što su bile u rasadniku. Međuredni razmak je 3 m, a u redu 0.5 metra. Jamići duboki 15-ak cm kopaju se ašovom. Koren se pravilno rasporedi i pokrije zemljom koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate i zemljište ponovo poravnja. S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira a u redu okopava kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u drugoj i trećoj godini, a sistem kap po kap obezbeđuje dovoljno vode. Cvetovi i plodovi - Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, Polka rodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveću visinu, oko 150cm, od vrha biljke, a cvetanje traje sve do kasne jeseni. Pun rod postiže u drugoj godini. Plodovi maline polke sazrevaju krajem jula ili početkom avgusta i beru se svaki drugi ili treći dan, istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije gde se boja, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana. Posle prvog mraza izdanci se suše i tada prestaje berba, ostave se petnaestak dana da se sokovi “smire” i potom pokose, odnosno odstrane od zemlje. Ponovo se radi analiza zemljišta i dodaju samo one hranljive materije koje nedostaju, a nastavlja se i obrada. Ako je posađena na odgovarajućem zemljištu i dobro negovana, po hektaru može da se ubere i preko 12 tona. Plodovi su konični, roze-crveni, ukusni kada su sveži, ali pogodni i za preradu. Minimalna zaštita - Jedan izdanak maline Polke u prvoj vegetaciji daje 8 novih biljaka. Svake godine taj broj se udvostruči ali je optimalno da u punoj rodnosti na dužnom metru bude 12 biljaka - zato se u toku berbe proređuju izdanci sa kojih je ubrano najmanje 70% roda. Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ove sorte se na razlikuju od drugih, međutim, zaštita je minimalna jer se košenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina, te su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30cm, drugo kada imaju 90cm, a treće na početku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove malina počinje da opada posle 15 godina kada se krči i ustupa mesto odgovarajućim usevima.